Šmajser – Kuršum
Flaying buffalo records

Kao na odronima ili pak, na ruiniranim temeljima nekada, izgledalo je tada, vecno granitom obgrljenog i neurušivo sazdanog carstva, energije iz koje naprosto kulja muzicka magija sastava Holywood rabotnik, ove, tekuce godine, ovde i sada, kako imamo priliku primetiti skladno prirodan nastavak zapocete ideje kroz akt, minimalisticki i nedopustivo korozivno ali ipak, opravdano, nazvan sa – Šmajser.
Oni, trojka, beskurpulozna rekao bih, da se primetiti, na ovom umereno - vrištecem cd ostvarenju, poprilicno ubedljivi, dosledni sami sebi ( jer, po sopstvenom priznanju retko koga i imaju, osim vas, eventualno, ako im pružite deo svog poverenja, makar na tren ) uporni, ali, i od sistema sto muzickog, sto socijalnog, odvaljeni i gotovo hiruški, svesno odvojeni ali ne i podvojeni, udaljeni i prepušteni - ma da se ne lažemo - napušteni; negde na nicijoj zemlji; da leže, reže i beže glavom bez obzira, oiviceni dijabolicno sudbonosnim trojstvom ranih partibrejk varnica, nekadašnjih kotrljajucih ovisnicki stondiranih stubova demonizovanih simpatija sa druge, i modernih stilizovanijih ataka na ušne duplje sa kaznom, sa velikim K kao glavnim nesvesnim uticajem i motivom, ove trodimenzionalne vruce kolekcije stihovno muzickih rezova i usecaja, kružnih, i u svest, podsvest, vec kako kome.

Poseban akcenat je na zvucnim dokumentima Život, potom Put i neizostavno – Minuta i sekunda.
Vokalna sugestivnost domacih, sad vec korodiralih revolvera i slicnost, ipak, dolazi do punog iražaja srazmerno adekvatno samom naslovu benda, ili albuma, svejedno. / Ljudi su moj problem / stena koja se obrušava / nemam s kim / nemam s cim / ja sam sam / - napuklo drsko ali posve iskreno, Vicko, gitara, lirika & vokal - specificni autorski doprinos, prepoznatljiv jos iz rane, nezaboravne Holywood rabotnik faze - blago receno – urla – ali ne iritantno, u nedužni mikrofon.
Ovih jedanaest numera - objavljenih pod urednickim nadzorom rock kriticara Branimira Loknera i njegove etikete Flaying buffalo - pod sveobuhvatnim nazivom Kuršum ( kakve li neobicne simbolike, koja, opet, pogadja u sam centar ), snimljenih i odsviranih za doslovce 6 (citaj: šest! ) sati u studiju, jednog utorka u martu, samim tim još više, ne predstavlja samo kreativni supkulturni uradak, nikako urinak, vec istinski rad, jeste nedvosmisleno smisleno, ritmicki odmereno i izbalansirano, smelo i ogoljeno poimanje realnosti ( kakva god ona zaista bila ) ali i ne baš bezazlen presek sopstvene, licne, autorske i unutrašnje duhovno - misaone borbe smisla i besmisla.
Jedno drugo prožima, nasrce i utapa se, stapa u jedinstvenu cd celinu - u potrazi za odgovorom ili za više njih.

Ovo je osetan trud lisen porodaja i radanje novog života u ( istinskim ) mukama.
Dovoljno dobro.

Ocena:
(i po)

Milan B. Popović