BAD MANNERS, Panonia All Stars Orchestra, Tribute to Bad Manners
3.novembar 2005. (Godor klub, Budimpešta)

Poseta: 500-800 ljudi, od toga 34 iz SCG

Sva ta ideja da Ispred Dragstora družina organizuje putovanje na koncert je Djoletova. U početku mi se učinila kao potpuna ludost i morao sam da je maksimalno podržim! Naravno da nam se svima činila neizvodljiva, ali drugačije ne bi ni bilo zanimljivo. Sve to me dovelo do situacije da me veče pred polazak zove nadrkani izgubljeni Dobrica (Ko nadrkan? Ja? Nikad. :) prim.Dobrica) i kaze: Brate nabavi kanister, nije bitno kako, ali uradi bar nešto!!!!! Tako da sam morao da provedem noć zavirujuci ispod er-kondisna širom Novog Beograda, pokušavajući da ukradem jedan, ali sam na kraju, morao da kupim jednu običnu flasu od 5 litara mineralne vode.

Djoleta tih dana nisam ni viđao jer se svakog dana, kao sumanut, alkoholisao i pokušavao da ne pukne pod teškim pritiskom paranoje.

Na put smo krenuli u rano jutro, oko 7.30. Pokupili smo ljude iz NS-a, pokupili Vuka u Subotici i tamo se ispišali u parku pored policijske stanice. Sve je islo kao podmazano, sve do granice, a tamo nas je docekao neki policajac, koji je imao gubu ili nesto slicno, i skinuo nam iz basa troje ljudi! Bog ga ubio! Kud ona mokraća iz kanistera nije pala na njega, mozda bi mu pomogla oko bolesti!

U Mađarskoj nas je majstor, mudro, odvezao do Zebre, neke povoljne prodavnice sa dobrim kursom forinte i jeftinim pivom. Baš sam pomislio da su sva sranja prošla i da nas samo čeka da uzivajući uz
Bad Manners kompilaciju koju sam snimio vece ranije i koju sam puštao uz veliko odobravanje svih prisutnih, lagano stignemo u Budimpestu superpravim madarskim autoputom čuo sam glas iz mikrofona koji je pitao da li je neki Branimir, Bratislav (Boris Njegomir) ili nesto slično u busu! Neeeeeeeeeeeeeeeeeeee!

Sledeća scena:
Đole: Idemo Bambi i ja da stopiramo i da se vratimo na pumpu na kojoj smo ga ostavili!
Vi nastavite dalje!

Ja: Ostao je samo u majici i sigurno je mrtav. Glupo je sad da se maltretiramo.

Dobrica: Idemo do sledece pumpe pa cemo odatle da pokusamo da ga dobijemo, posto mu je mobilni nedostupan!

Na žalost, taj lik se javio sa mobilnog i rekao da ga čekamo na sledećoj pumpi, što smo i učinili. On se pojavio u autu Niške registracije, koji je stopirao, a onda je otišao i na ovu pumpu da kupi nešto, pa smo ga čekali još 15ak minuta. Faca. Ako izuzmemo činjenicu da smo se izgubili u Budimpešti i da smo klub tražili više od sat vremena po najvećoj saobraćajnoj gužvi, sve ostalo je išlo kao podmazano!

Ja sam u klub ušao medu poslednjima, malo poslušao tribute bend i komirao se na nekoj stolici. Kad sam se probudio, pola ljudi je spavalo, PASO (Panonia bla bla) su svirali na veliko oduševljenje publike iz Madarske. Naši ljudi su, uz par izuzetaka, bili prilično ne impresirani njima.

Onda pauza. Svi čekaju Mannerse. Tad sam čuo da je došlo do neke tuče u klubu, ali se sve brzo smirilo.

Onda spektakl! Bad Manners! Vau! Kad sam čuo prvih par taktova pojavile su mi se suze u očima! Mislio sam da to čudo nikad neću videti u životu, a Baster je stajao na stejdzu i zvučao bolje nego što sam mogao da zamislim! Citav bend su pravi manijaci! Savseno sviraju! Djuskaju po stejdzu, Baster plazi dzinovski jezik velikom brzinom! Gledam i ne mrdam! Polumrtav od umora upijam svaki jebeni zvuk! Potpuno sam bio impresioniran! Svirali su skoro sve hitove! Čak i neku partiotsko-navijačku stvar o Engleskoj, koju je pola publike izviždalo, a druga polovina odđuskala kao da su iz centra Engleske!
Svirali su i neku super obradu, nesto poznato, ali upucajte me ako se sad setim ...

U jednom trenutku su izbacivači ili neka lokalna banda kreneli da izvode nekog jadnika napolje i to kroz sred mase! Na moju nesreću, ovaj me je nesrecnik uhvatio za ruku, pa je i mene povukao sa sobom! 10-ak metara sam pokusavao da ga se otarasim. Budala! Neću ja da se petljam u unutrašnje stvari drugih zemalja, ali objasni ti to Mađarima! Srpski pojma nemaju, a engleski ništa bolje, tako da sam koristio samo silu da se izvucem iz krkljnca, a i to jedva! Držao me je kao uplašena zver!
Još mi je i pivo prolio, a tek sam ga bio kupio!

Najbitnije. Vise od sat i po Bad Mannersa mi je izbacio iz glave svo proklinjanje
putovanja, maltretiranja, stresa i ostalih sranja koje je put nosio sa sobom.

P.S. Nadam se da će si koji su bili od NS-a do BG-a željni mog piva, da mi oproste što ga nisam delio sa njima. Shvatite ljudi da je bilo samo za jednog, a to što sam taj bio ja je samo stvar dobre organizacije! Što da svi stradaju, kad jedan može da preživi i priča!




Bambulović