Intervju sa bendom Blitzkrieg

Da li se secate pocetaka benda... Kako ste se okupili, na ciju ideju ste krenuli da svirate kao Blitzkrieg i otkud to ime?

Nemanja: Evo upravo premotavam film ... Išao sam u peti razred osnovne škole. Buraz koji je tri godine stariji od mene ložio se na punk u to vreme. U mojoj generaciji bila su još dva lika koja su imala slican "problem". To su bili Bane Stefanovic i Marko, cija su braca svirala u bendu Auslander (koji kasnije prerasta u dobro poznati bend Generacija bez buducnosti). Kako smo u tom, rano- tinejdžerskom periodu koprirali sve što starija braca rade, rešili tako i mi da napravimo bend. Pored nas trojice bio je tu i BC (koji ce kasnije svirati u bendu Korozija) koji sa nama 1989. godine osniva bend Raspad sistema. Drljali smo najprimitivniju varijantu Oi muzike, tipa "ACAB" od 4 Skinsa, zato što je to bilo najjednostavnije za sviranje, a možes zamisliti koliko smo mi bili muzicki edukovani sa 12 godina. U sedmom i osmom razredu ekipa koja je slušala i svirala punk se povezuje i tada, težeci za kvalitetnijom svirkom i rešeni da napravimo malo "ozbiljniji" bend oformili smo Blitzkrieg. Prva postava je bila (ako nekoga baš zanima): bubanj - Gale, gitare - Srdan i Bane Lucic, ja sam svirao bas dok su vokali (imali smo dva vokala, što je tada bila cesta pojava u NS. Valjda su tu novinu uneli Atheist Rap) bili Bane Stefanovic i Dragan Bajic. Bend sam ja krstio, ne mogu sad da se setim zašto baš Blitzkrieg. Mislim da sam se tada ložio da citam stvari vezane za Drugi svetski rat, a i sam naziv mi je mocno zvucao. Kasnije sam cuo da je još nekoliko bendova po svetu radilo pod tim imenom i da je cak jedan bio iz Zagreba, al' šta da se radi... Dakle bend je pod sadašnjim imenom poceo da radi krajem 1991. u vreme kada je u Novom Sadu bila prava poplava mladih bendova i kada se trebalo dokazati ...

Kada i na ciji poziv si ti Nikola došao u bend? Reci nam par reci o Genocidu, u kojem si svirao pre Blitzkriega.

Nikola: U Blitzkrieg sam došao negde tokom leta 1993. Svi smo bili ekipa iz kvarta - škole. Pretpostavljam da je Ben, koji je bio glavna (solo) gitara uvideo potrebu za dopunom i tako sam ja uleteo. Ne znam tacno kako je to bilo i ko me je pozvao. A Genocid je takode bila ekipa iz škole (Dušan Krvarušic Krašpa - gitara, Zoran Popovic - bas, Slobodan Stanišic Bobas - bubanj i ja - gitara/vokal). Svirali smo, ne znam, možda i pune cetiri godine, ali ništa ozbiljno - bili smo klinci. Probe smo imali kod mene u podrumu u Vase Stajica 30, i više je sve to bilo zbog druženja nego zbog same svirke. Što bi se reklo - otpadanje. Probali smo, snimali, zajebavali komšije i sebe. Imali smo nekoliko svojih stvari koje smo probali i snimali ponovo i ponovo...

Koja ce vam svirka ili dogadaj vezan za bend ostati u najlepšem secanju iz te rane faze?

Nemanja: Rana faza (prve tri godine) obeležena je retkim nastupima. U proseku smo svirali po dvaput godišnje. Ne pamtim da je ijedna od tih svirki bila nešto posebno, ali ako vec moram da kažem koja mi je najdraža iz tog perioda onda je to svakako prva svirka, koju smo održali 16. aprila 1992. u novosadskoj "Rokoteci", i to samo iz razloga što je bila prva, a i unutra je bilo stotinak ljudi, što je na nas klince iz osnovne škole, ostavilo prilicno jak utisak. Lepa uspomena mi je entuzijazam koji je bio u nama i sreca koja se javljala u svakom od nas kada bi uspeli da zakažemo probu. Tada nije bilo varijante da platiš 500 kinti i sviraš dva sata na najboljoj opremi kao danas. Sviralo se po svakojakim memljivim šupama i podrumima, na kantama koje su predstavljale bubanj. Na jedno, eventualno dva pojacala, prikljucili bi sve - bas, gitare i vokale. Secam se da sam tada sa svojih 65 kila, kilometrima nosio na rukama moje istocno-nemacko pojacalo koje je imalo preko 30 kila. Naravno, to su bili problemi sa kojima se vecina novosadskih bendova tada borila, ali kao što sam naveo sve nam je to bilo marginalno u poredenju sa udarom adrenalina koji se javljao posle saznanja da smo uopšte uspeli i da organizujemo probu.

Bili ste jedan od retkih bendova sa ovih prostora koji je uspeo da nade izdavaca preko. Kako ste došli u kontakt sa Final Vinylom a kasnije i Bandwormom? Imate li podataka koliko je tih ploca prodato napolju (koji je bio tiraž) i da li je bilo reakcija iz inosranstva nakon izlaska singla odnosno albuma?

Nemanja: Nikola je ministar spoljnih poslova benda pa zato mislim da je kompetentniji da odgovara na ovu temu. Po mojim saznanjima kontakt sa Final Vinylom je ostvaren preko fanzina, a nakon izlaska singla "Never Give Up", kontaktirao nas je Mark iz Bandworma koji nam je ponudio saradnju koju smo oberucke prihvatili. Tiraž je bio 500 ploca, od cega smo mi dobili 50, tako je stajalo u ugovoru, i koliko ja znam sve je prodato.

Nikola: U oktobru 1996. godine smo (tadašnja postava - Nemanja, Feda, Gale i ja) skupili oko 1000 DEM i snimili materijal za "Part One" album, kod Mareta u studiju "Matrix" u Veterniku. Ja sam ga potom snimao i slao na sve adrese koje sam našao, a da su imale veze s punkom. Evropa, Amerika, ex YU... Niko nam se nije javio, pa sam u oktobru 1997. uradio traku (100 komada) "Part One". Nju smo delili, prodavali, nosili po svirkama, slali svuda.... Malo nakon toga javio mi se Spiller, decko iz Oberhausena (Nemacka) - Final Vinyl Records nam je izdao EP "Never Give Up" (4 pesme, 250 komada) u decembru 1997. Mark Lorenz iz Magdeburga (Bandworm Records) je od Spillera cuo za nas i, mislim da je u novembru 1999, nakon svih dogovora, izdao LP "Part One" (400 komada crni + 100 komada plavi vinil). Što se tice prodaje, otišlo je skoro sve. Izdavaci su bili zadovoljni prodajom, ali nisu tražili doštampavanje. Prodavali su ploce ili ih menjali za izdanja slicnih malih izdavackih kuca u Evropi (i dalje). Nakon toga, poceli smo da dobijamo pisma i pozive za svirke iz Engleske (Red Alert ekipa), Škotske, Poljske, Ceške/Slovacke, Rusije, Hrvatske, Italije, a stiglo je i par pisama iz USA i Malezije?!

Šta se onda tacno izdešavalo sa tim vizama kada ste trebali da palite na turneju?

Nemanja: Bila je ugovorena turneja po Nemackoj. Trebalo je da sviramo sa Dee Dee Ramoneom. Kako se cela prica odvijala pocetkom 2000. godine, a veliki diktator je brojao svoje poslednje dane, nismo uspeli da dobijemo nemacke vize. Posledica traume koju sam doživeo pri saznanju da necu svirati sa basistom iz benda uz koji sam rastao, a bio sam tako blizu toga, bio je jedan od razloga zbog kojih smo nešto kasnije i prestali sa radom.

Nikola: Mark je smislio da uradimo mini tour (7 svirki) po Nemackoj u maju 2000. Sve je izgledalo odlicno: stigla garantna pisma, gradovi (pubovi) dogovoreni, mi spremili sve papire, cekali ispred nemacke ambasade, dogovorili koju pricu da složimo... I na kraju svi smo dobili vize (Kara, Keca i ja), osim Nemanje! Kažu, nisu bili u obavezi da nam daju dalja objašnjenja... Ja sam solo ipak otišao i upoznao Marka i njegovu devojku Manuelu kao i celu ekipu ljudi koji su poslali garancije za nas. Proveo sam s njima desetak dana i bio na jednoj od svirki gde smo trebali da sviramo zajedno s Dee Dee Ramone i njegovim bendom u Cotbusu 11. maja 2000... Ipak ostaje žal što ceo bend nije uspeo da se domogne Švabije.

Da li je to bio jedini razlog što je Blitzkrieg pre pet godina prestao da svira?

Nemanja: Neuspešan pokušaj odlaska na nemacku turneju je samo jedan od razloga. Dosta su uticale i ceste promene u sastavu benda kao i cinjenica da pune tri godine nismo napravili nove stvari... Mislim da je presudan problem bio gubitak inspiracije i kreativnosti. "Part One" sam prakticno sam izneo na svojim ledima, ali nikada ne bi bio realizovan da nije bilo Fede, koji je tada svirao gitaru. Posle njegovog odlaska iz benda poceo je i tihi pad koji je trajao i duže nego što treba. Mislim da smo trebali prekinuti sa svirkom još ranije. U periodu 2001/2002 bend je imao samo 2 svirke...

Gde si sve ti Nemanja svirao osim Blitzkirega? Znam da si bio u Pero i deca mu, pa u bendu sa Gajom... Da li si svirao sa nekim od kako je Blitzkrieg prestao da radi?

Nemanja: U prvoj polovini devedesetih, ekipa sa kojom sam se družio proizvela je cetiri znacajna novosadska benda (po meni i najznacajnija) a to su: General, Provokacija, Mitesers i Chronic Infection. Zbog toga je i logicno što je iz tog zajednickog otpadanja došlo do formiranja, kako smo mi tada to popularno zvali "projekata". Iz te zajebancije, najbitnija su bila dva, nazovi "benda": Pero i deca mu i rivalski Triton gospodar mora. Ja sam svirao sa ovim prvima zajedno sa Vladom (Provokacija), Davorom (General) i Kecom (Chronic Infection). Davor (General) me je potom pozvao 1995. da sviram bas u njegovom novom bendu Moras ziveti drugacije koji je on oformio nakon raspada Generala zajedno sa Sinišom (takode ex General) i Sašom Gajicem - Gajom na vokalu. U pocetku mi se svirka jako dopala. Bio je to neki neo-punk sa uticajem svega i svacega (od Husker Du do The Smiths). Nakon snimanja albuma, koji po meni nije ispao onako kako sam ja zamišljao, bend pocinje da vuce ka zvuku vojvodanskih pop bendova na šta sam ja alergican (povraca mi se). Tada sam digao ruke od njih. Od kako je Blitzkrieg prestao da radi, iskreno, nisam uzeo gitaru u ruke sve do te famozne "Novosadske punk verzije".

Kada ste se ponovo okupili pre par meseci, da li ste krenuli sa idejom da odsvirate taj jedan gig na promociji knjige i fajront ili ste u startu išli sa namerom da ponovo redovno svirate?

Nikola: Ne znam za ostale, ali ja sam bio jako naložen samo da knjiga izade i da promociju dobro uradimo (ne mi - nego svi). 26. maj je za mene bio datum godine, dalje nisam mogao da vidim... Što se tice nastavka svirke, možemo nastaviti, ali moraju se raditi nove stvari, da bi se bilo ko za nas dalje interesovao....

Cija je bila ideja da se za ovaj reunion pozovu Savic i Vojin? Gde ste njih dvojicu izbunarili i koliko su se pokazali kao dobar izbor? Rekacije su definitivno pozitivne... bubanj nikada jaci a i Vojin je skroz Ok, pogotovo što super odraduje bekove!!!

Nikola: Saleta Savica smo dobro znali i zvali ga odmah. Vojina je Nemanja nekoliko puta startovao, ali nije bilo ništa od svirke (samo price u kafani). Krenuli smo na prvu probu, u aprilu. Ja sam pokupio Savica i stigli smo po Karu, koji nije poneo gitaru. Rekoh: "Gde ti je gitara?" Kaže on: "Ništa ne brini ja idem sa vama, necu svirati, ali našao sam vam drugog gitaristu (Vojina)!"... Na prvoj probi su obojica bili bolji od Nemanje i mene, a i kasnije se ispostavilo da nije bilo greške što smo baš njih izabrali.

Nemanja: Vojina mi je Dulles preporucio. U Novom Sadu trenutno radi desetak bendova sa cijom svirkom nisam upoznat, niti me preterano sve to interesuje da budem iskren. Stvari su se bitno izmenile. Sada svako može da snimi demo, plati probu, šalje snimke napolje putem maila... Sve je nekako postalo drugacije i mnogo lakše tako da se izgubio onaj elan o kojem sam pricao. Upravo zbog toga sam bio skeptican prema svima tim "mladim" bendovima i ljudima koji sviraju u njima. Ispostavilo se da su ova dvojica pun pogodak, verovatno su i najbolji muzicari od "novotalasnih" punkera u gradu.

Šta bi ste vas dvojica imali da dodate?

Vojin: Jedno vece sam izašao u grad i sreo Nemanju. Kroz pricu sam shvatio da se bend okuplja i da im je potreban gitarista. Oberucke sam prihvatio da sviram. Ipak, ja sam bio jedan od klinaca sa Limana koji su slušali Blitzkrieg, Koroziju, UMT i ostale limanske bendove. Kad sam se sutradan probudio, odmah sam iskopao svoju staru kasetu Blitzkriega i poceo da skidam stvari.

Sale: Naravno da sam prihvatio poziv da sviram u Blitzkiregu. U pocetku mi nije bilo svejedno, pošto skoro cetiri godine nisam seo za bubnjeve (2002. svirao u prvoj postavi hardcore benda Lockdown), ali je vec na prvoj probi sve krenulo kako treba. Svirka na Gradilištu je stvarno bila fenomenalna.

Vojine, ti sviraš i u bendu Shoplifters. Možeš li ga uporediti sa Blitzkrieg?

Vojin: Hm... Ipak su Shopliftersi bend sa kojim sviram od pocetka, od 2002. godine, i ništa ne može da zameni osecaj kada napravimo dobru pesmu... Ali i biti deo Blitzkriega ima svoju draž.

Kada ste se vas dvojica mladih prvi put sreli sa punkom?

Vojin: 1993. godine sam dobio kasetu Clasha "Clash on Broadway" koja me je fascinirala, a onda sam po nekom nepisanom pravilu nabavljao kasete Ramonesa, Pistolsa, Damneda, Rancida... Posle smo provalili Maximum R'N'R gde smo kupovali fanzine, presnimavali kasete, a Goja nam je iza svakog albuma snimao bendove za koje tada nismo znali.Tako smo culi za Descendents, All, The Queers, Snuff, Bosstonese,Dickies i ostale bendove koji su uticali na moj muzicki ukus. Naravno, tada smo za CD-e samo znali, a kada se pojavio mp3 mislili smo da se radi o nastavku nekakve igrice. Krajem devedesetih svirao sam u bendu Pukla Bruka sa drugarima koje znam od malih nogu. Svirali smo street punk što i nije cudo jer su skoro svi iz benda bili sa Limana 2...

Sale: Ja sam se u punk pricu upleo, takode pocetkom devedesetih, preko brata koji je cetiri godine stariji od mene i koji je bio pevac Oi benda Pure Impact.

Šta mislite, da li bi bila dobra ideja da se Bandwormu pošalju ovi novi snimci sa giga? Ko zna, možda lik ponudi snimanje nove ploce?!

Nikola: Marku (Bandworm Records) cu sigurno poslati snimke sa svirke s Gradilišta, 26.05.2006. Mislim da bi on uradio i drugi Blitzkrieg album, naravno kada bi mu poslali nove stvari, koje bi bile u slicnom (starom) fazonu...

Da li sada, kada se smirila frka oko promocije knjige i svirke na Gradilištu, planirate da nastavite sa radom (nove pesme, snimanja, svirke) ili je sve ovo bilo kratkog veka?

Nemanja: Posle izlaska knjige, promotivne svirke i citave euforije koja je pratila taj nezaboravni dogadaj, na trenutak se u meni javio onaj isti ludi osecaj kao da 1992. Da li je to bio samo momenat ili ne, još uvek sa sigurnošcu ne mogu reci, videcemo...

Vojin: Blitzkrieg vec dugo nema novih pesama a razlog za to su, najverovatnije, duge pauze u radu benda. Kada bi redovno vežbali, i nove pesme bi došle same po sebi.

Nikola šta bi rekao za Radio London? Jel' to samo zezanje, projekat, ili ste i od toga mislili da napravite nešto ozbiljnije?

Nikola: Radio London je svirka, zezanje, uživanje, druženje, roštilj, cuga i ostalo slobodno vreme... ništa ozbiljnije!

Nemanja, za kraj nam izdeklamuj pet bendova koji su imali najviše uticaja na tebe.

Nemanja: Najteže pitanje. Ne znam... Verovatno: PTTB, Business, Cock Sparrer, Walter Elf, Adicts...
Preslušavajuci Blitzkrieg necete naci DIREKTAN uticaj ni jednog od gore navedenih bendova ali sam baš zbog toga i posnosan. Ne podnosim bendove koji zvuce kao cist plagijat, a ima ih... itekako...

Blitzkrieg kontakt: nikola76@neobee.net ili dukich@EUnet.yu

Zgro