KURŠLUS

Nomvembra 1990. god. tri ortaka, Neboja, Miksi i Bojan, koji se tada nisu ni znali, krecu na školsku ekskurziju prvih razreda srednje Arhitektonske škole, svako sa svojim vokmenom, u istoj nameri da ne moraju da slušaju Merline, Hari Mata Harije, i ostale idiotarije koje svi ostali slušaju. Slucajno, u istom autobusu, i sasvim slucajno sa istim albumom "The Good, The Bad and 4 Skins". Upoznaju se, i tu se rada ideja o bendu.

S obzirom da dvojica od njih ne znaju ni da drže gitare, Neboja postaje pevac, Miksi-basista, Bojan-gitarista, a Neba, koji je svirao u Bojanovom prvom bendu-bubnjar.
Posle nekoliko meseci napornog vežbanja, prvi nastup imaju februara 1991.god u prostoru pozorišta DADOV, koje je tada bilo jedino mesto gde su mladi i neafirmisani bendovi mogli da sviraju.

Prvi demo "Pravda", snimaju kod Svete, u leto '91, posle koga Miksi napušta bend, kako bi se posvetio karijeri sitnog kriminalca, a na njegovo mesto dolazi Milan, Nebojin ortak iz Blokova.
Redaju se koncerti u malom klubu Doma omladine, Dadovu, SKC-u, i svuda gde se moglo svirati, a u to vreme se i snimaju dve pesme "Novi dan", i "Kada te svi napuste", opet kod Svete u studiju. Nekako, u to vreme,pored raznih bendova sa kojima su svirali, KURŠLUS i definiše svoju svirku, a samim tim se izdvajaju bendovi sa kojima se može svirati, a to su, prvenstveno ŽIVOTINJE i DIREKTORI.

Leta 1994 snima se poslednji demo, u Novoj Pazovi sa cetiri pesme i sa Kuzmanom na bubnjevima, na kom se nalazi "ORAO", pesma koja definiše celu ideju grupe, i onoga što je KURŠLUS tada pokušavao da uradi.

I, kako od split izdanja sa ŽIVOTINJAMA nema ništa, a Neboja krece da sumnja u celu ideju o tome da se nešto može promeniti svirkom, KURŠLUS najzad prestaje sa radom 1996 god.

Ipak, KURŠLUS, svoj cetvorici, iako se sada bavimo nekim drugim stvarima, ostaje kao nešto vredno i dragoceno, i kao podsetnik da smo, ipak, probali nešto da promenimo.