COKULE
23.septembar 1993. - 9.maj 2005.
Cokule su nastale tako sto mi je jednog dana palo na pamet da osnujem bend. U tom trenutku clanovi smo bili Bojan, moj sadasnji kum, i ja. Mislim da je jasno da nismo imalipojma da sviramo ni jedan jedini instrument. Prvu godinu postojanja smo proveli uceci da sviramo, sto nam ni do danasnjeg dana nije poslo za rukom!
Prvu probu smo odrzali u zimu 94-95 , u nekom studiju na Zvezdari, pamtim samo da je bilo 8h ujutro kad smo usli u studio! Bend smo tada cinili: Bojan (gitara, glas), Zoran (bubanj) i ja (bas). Bojan je tada prvi put imao elektricnu gitaru u rukama i 50-ak pesama za sviranje (u to doba je pravio jednu dnevno, a ne godisnje kao sad). Za dva sata probe, na diktafon, snimili smo 1h ili mozda malo vise od toga
muzike! Mislim da je najveci hit je bio o nekoj ribi koja se lozila na Sabana?
Bubnjar je non-stop lupao prelaze i ni trenutak nije drzao ritam! Jadan nije ni mogao. Ja sam pokusavao da pogodim tu i tamo po koji ton, sto je, naravno, bilo nemoguce, jer sam te stvari tada prvi put cuo, a i bilo mi je prvi put u zivotu da drzim bas u rukama. Strasno mi se dopao zvuk tog instrumenta, mada nisam
mogao da shvatim principe po kojima funkcionise. Kad smo izasli iz studija, lik koji je bio vlasnik studija nam je rekao recenicu na koju smo i danas ponosni: Slusajte, meni stvarno u studio svakakvi dolaze, ali vi ste ubedljivo najgori od svih koje sam ikad cuo!!!
Od tad, pa do 97. ili 98. bend trazi svoj zvuk svirajuci nesto sto bih najradije nazvao New Wave-om, sa cime bi se malo koji ljubitelj te muzike slozio, ali kako nazvati ska/reggae doveden do krajnje
jednostavnosti, punk-rock sa jednim rifom, neko mumlanje sa rezecim glasovima, balada
u kojoj je podrigivanje jedini tekst, tekstovi o problemima drustva, licnom nezadovoljstvu i siromastvu, jedenju jucerasnjeg pasulja, pijenju jeftinog piva ...
Ma suludo!
Sto je najgore i Bojan i ja smo radili razlicite projekte, sa razlicitim imenima za bendove u kojim su
svirali isti ljudi, prilicno slicnu muziku. Od 97 ili 98 odlucili smo da napravimo neki snimak na kojem bi mogli da se cuju svi instrumenti i da tekst bude razumljiv, sto nam se cinilo kao nemoguce
sa nasim novcem i znanjem sviranja. 99. bombardovanje, za Bojana najinspirativniji period,
gomila super stvari napravljena, mada on i dan danas odbija da, valjda zbog malera, snimi bilo sta od toga.
Upoznajemo bivseg JUL-ovca, kog su drugovi ojadili za neku skupu radijsku opremu i on nam za 160 DEM snima Smrt Komunizmu! - prvi album
Snimamo kasetu, nosimo do SKC-a i pokusavamo sebi da objasnimo kako da se toliko toga tako brzo prodaje? Odlazimo odmah iste godine u studio i tu snimamo Srusicemo Tiranu!, drugi album.
Glupo nam je bilo da prodajemo ljudima odvojeno albume pa ih oba stavljamo na Sabrana dela.

Sve to dovodi do krize bend. Mi smo naucili da muziku pravimo za sebe! Drugarstvo i amaterizam su nam bili glavno i jedino pravilo, a onda, odjednom to neko slusa, mada mi nemamo pojma ko, neki ljudi koji znaju da sviraju ulaze u bend i pricaju o nekim profi stvarima, sve postaje drugacije ?!
Do tad smo bili bend koji 5-6 puta godisnje ide na probe, a od tad proba pa koncert, proba pa snimanje ...
Ljudi koji se cetiri puta godisnje sretnu tesko da su bend?
To je vec post-milosevicki period tranzicije u kom smo snimili album Gajba piva.

Svirali sa Poslednjom sansom, Pricno praznim, Sto mu gromova, 888.
Na zalost koncert sa Lost Propelerosima je bio otkazan zbog zdravstvenih problemanjihovog basiste, a sa njima mi se bas sviralo. Od jedne zurke 2004. u bendu sviraju, ponovo, samo drugari a ne ljudi sa strane (naravno detalji o desavanjima na toj zurci ostaju tajna benda, samo cu vam reci da sam kuci dosao
samo u boksericama ;) ). To je bila super vizija, koja je na zalost dovela do poslednje
agonije Cokula. 9.maja 2005. Cokule su odrzale poslednju probu. Prvu na kojoj ja nisam bio od nastanka benda (bio sam na VMA, sta da radim).
Od tad smo se dogovorili da prestanemo da sviramo.
Poslednju postavu su cinili:
bubanj - Smit
bas - David
gitara - Drenca
glas - Bojan
pocasni clan - Goksi Corluka (clan benda od '95)
pozer - Dejan Justin Teodosije B. (ja)

U cokulama je sviralo ili pokusavalo to da radi stvarno mnogo ljudi, od kojih su neki profi i relativno poznati muzicari, a drugi nikad nisu i nece nauciti da sviraju.
Svim tim ljudima mnogo sam zahvalan za uzalud baceno vreme, pa koristim ovu priliku da
im se zahvalim!

MP3:
(desni klik pa "save target as...")
Cokule - Gajba piva 876 KB

Cokule - Uspomene 1.47 MB

www.cokule.ispred-dragstora.com